+386 (0)1 564 23 06
Kakva poslovna formula je franšizing?
Franšizing može biti velika poslovna prilika, kako za one koji razmišljaju o preduzetništvu, tako i za one koji žele da rašire svoj posao. To je jedan od najrasprostranjenijih načina:
- Kako može malo preduzeće izrasti na brz način?
- Kako može veliko preduzeće da se raširi na više tržišta?
- Kako može novi preduzetnik sa proverenim i dovršenim poslovnim modelom sa manje rizika da uđe na tržište?
Postoje različite definicije franšizinga, često pogrešne, jer se i u svetu i kod nas upotrebljavaju različiti oblici poslovnih modela koji se predstavljaju kao franšize, ali to nisu.
Zato dajemo definiciju franšizinga koja je definisana od strane Evropske franšizne federacije (usvojila ju je i Sekcija slovenačkih franšiznih kompanija, koja je u sastavu Privredne komore Slovenije): „ Franšizno poslovanje je sistem trgovanja robom i/ili uslugama i/ili tehnologijom, koje se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji pravno i finansijski samostalnih kompanija vlasnika franšize i njegovih pojedinačnih korisnika franšize. Pri tome, vlasnik franšize daje korisnicima pravo, a u isto vreme i dužnost, da posluju u skladu sa konceptom franšize. To pravo i dužnosti, omogućuju svakom pojedinačnom korisniku franšize da koristi zaštitno ime vlasnika franšize odnosno njegove robna marke, za proizvod ili uslugu, know-how, poslovne i tehnološke metode, sistem procedura i druga prava koja dolaze iz intelektualne svojine. Vlasnik franšize im garantuje stalnu poslovnu i tehničku pomoć, na način i za vreme koji je određen franšiznim ugovorom i koju su upravo u tu svrhu sklopili vlasnik i korisnik franšize.“
Franšizing je u svojoj osnovi prodaja uspešnog, dovršenog i proverenog poslovnog sistema, neka vrsta formule, koju mora vlasnik franšize da razvije i proveri prvo kroz svoje poslovanje i na taj način da dokaže, da je ponovljiva i uspešna. Franšizna poslovna formula se temelji na ugledu samog vlasnika franšize, na ugledu i prepoznatljivost njegove robne marke, njeni kvaliteti, dobrog odnosa između kvaliteta i cene i na kraju dostupnosti samog proizvoda/usluge. Tu nije reč o tipičnom poslovnom partnerstvu, već o vrlo specifičnom obliku organizacije poslovne mreže pravno nezavisnih i samostalnih preduzetnika. Jedan od glavnih uslova ( uslove za postavljanje franšizne mreže određuje kodeks franšizne etike Evropske franšizne federacije i Sekcije slovenskih franšiznih preduzeća pri Privrednoj komori Slovenije) je da franšizni sistem samo razvija preduzeće koje se u tom poslu već dokazalo, a ne da se u taj sistem poslovanja ulazi zbog nedostatka novca, vremena ili ljudi. Dakle, govorimo o kompaniji koja može ponuditi poslovnu formulu koja će budućim korisnicima franšize dati dobru osnovu za uspešan posao. Detaljno objašnjenje pojedinačnih pojmova na području franšiznog poslovanja možete naći u franšiznom rečniku.
|
JEDNOSTAVNA DEFINICIJA FRANŠIZINGA: Franšizing je oblik poslovne saradnje u kome je značajno to da jedna pravna osoba daje drugoj pravnoj osobi za određeni vremenski period i za određena finasijska plaćanja:
|
Franšizing i današnji trendovi
Danas, po ocenama Svetskog saveta za franšizing i Evropske franšizne federacije, u Severnoj Americi i Evropi deluje više od 12.000 franšiznih sistema – U Evropi trenutno ima oko 8.000 franšiznih brendova sa 2,5 miliona radnih mesta i oko 390 milijardi EUR prometa (podatak iz 2007. godine), a u Americi više od 4.000 franšiznih sistema, što predstavlja preko 50% ukupne prodaje i preko trilion USD prometa.
Fenomenalan porast ovog oblika poslovnog sistema se događa u Aziji i Latinskoj Americi, a posebno u Kini i Indiji. U poslednjih nekoliko godina došlo je do pravog procvata franšiznog sistema u državama Latinske Amerike, na prvom mestu u Meksiku, Brazilu i Argentini.
Dakle, ako evropskim i brojnim američkim franšiznim sistemima dodamo još i Jugoistočnu Aziju, Japan i Srednju i Južnu Ameriku, to znači na hiljade novih franšiznih sistema. Posebno treba istaći da, s obzirom na visoke stope rasta, taj se broj povećava iz meseca u mesec. Činjenica je, da se franšizing najbolje razvija tamo, gde postoje teritorijalno široka tržišta, što ne znači, da se franšizni sistem ne razvija i ne uspeva na manjim tržištima.
U Sloveniji je franšizing još uvek nedovoljno iskorišćena poslovna prilika. Po nekim podacima, imamo u Sloveniji oko 100 franšiznih sistema, ali tačan broj se ne usuđuje da da ni Sekcija slovenskih franšiznih preduzeća, jer u Sloveniji ne postoji ni jedan zvanični i obavezni registar, koji bi vodio takvu evidenciju, a u Sekciju je još uvek uključen samo manji broj franšiznih preduzeća.
Uprkos raširenosti franšizinga u Sloveniji, veliki broj područja i potencijala ostaju neiskorišćeni, što mnogi pripisuju na prvom mestu slabom poznavanju franšiznog koncepta, a u određenoj meri i skeptičnosti društva i strahu uspešnih preduzetnika od gubitka lične kontrole nad razvojem preduzeća.
Različiti oblici franšizinga
Franšizing se koristi u raznim oblicima, a deli se uglavnom po:
- Objektu (roba, usluge ili proizvodnja)
- Stepenovanju (davalac – primalac franšize, ili još neki stepen između)
- Prirodi korisnika franšize – (drugi proizvođač, trgovac na veliko, maloprodaja)
- Raznim ekonomskim kriterijumima – (obim poslovanja, trajanje, vrednost prometa i profita).
U praksi je moguće naći veoma raznovrsne oblike franšizinga koji proizilaze iz različitih stepena nezavisnosti preduzetnika, ulaganja vlasnika franšize u nekretnine korisnika franšize i suvlasništva osnovnih sredstava.
U isto vreme nailazimo takođe na:
- Franšizna preduzeća koja to javno ne objavljuju
- Preduzeća koja se predstavljaju ko franšize ( jer je taj naziv tržišno dopadljiv) a u stvarnosti to nisu, niti tome teže
- Preduzeća koja žele da uspostave ovaj sistem ( ali još nemaju ospostavljen kompletan sistem).
Franšizing možemo razumeti i na druge načine, od kojih su najčešći:
1. Franšizing proizvoda ili proizvodnje (Product Franchising), koji je poznat kao klasičan oblik franšizinga. Proizvodni franšizing je ugovorni oblik saradnje između preduzeća, zasnovan na vertikalnoj povezanosti, koji zamenjuje povezanost preko kapitala između preduzeća koja sarađuju. Tako se smanjuje potreba za finansijskim sredstvima koje vlasnik franšize ulaže, u odnosu na ulaganja koja bi imao kada bi otvarao sopstvene poslovne jedinice. Tu je naglasak stavljen na proizvod i njegovu prodaju koja se temelji na distribuciji jednog ili više proizvoda, robnih marki, vlasnika franšize prema konačnim kupcima. Vlasnik franšize je obično i proizvođač sa poznatom robnom markom, koji preko lanca svojih korisnika franšize širi, na prvom mestu, distribuciju i samim tim uticaj svog preduzeća. Posebno je pogodan za proizvode koji zahtevaju opsežne postupke pre i posle prodaje i nose dobru, odnosno priznatu, robnu marku. Razlika između ovakvog franšizinga i klasične distribucije je na prvom mestu u većoj povezanosti između različitih oznaka vlasnika franšize, šire zasnovanoj uslužnoj delatnosti koja služi kao pomoć korisniku franšize, i ekskluzivnoj ili delimičnoj prodaji produkata, čega pri samoj klasičnoj distribuciji nema u takvoj meri. Vlasnik franšize ne koristi široku distributivnu mrežu, već svoje proizvode prodaje korisnicima franšize (koji dalje prodaju njihove proizvode kao ekskluzivno pravo ili ih prodaju zajedno sa proizvodima drugih proizvođača).
2. Čisti poslovni franšizing (Business Franchising) je najrašireniji a u isto vreme i najzahtevniji oblik franšizinga. Za ovaj franšizing je značajno da vlasnik franšize u skladu sa zaključenim ugovorom o franšizingu, da prava na upotrebu i primenu celokupnog poslovnog paketa (koji je sam razvio), korisniku franšize. To obično uključuje sve, od prava na upotrebu robne marke i imena, poslovne tajne, kompletnog radnog procesa, kompletnog know-how u obliku ekskluzivnog prava za na tom području. Paket može (ili ne) uključivati i pravo na podfranšizne jedinice (Subfranchising Units). U tom primeru se od korisnika franšize očekuje da će razviti profitabilan posao u skladu sa jasno određenim standardima poslovanja, koje će voditi i nadgledati korisnik franšize. Ovaj oblik je karakterističan za ličnu i uslužnu delatnost, lance hotela, lance restorana brze hrane, lance rent-a-car i automobilskih servisa.
Pozivamo Vas na besplatni savet. Možete dobiti savet u e-obliku ili se dogovorite za uvodni konsultantski susret. Konsultacija je besplatna i potpuno neobavezujuća za Vas.
Konsultacije Vam mogu pomoći:
- Da lakše ocenite koje su prednosti i potencijali franšiznog sistema za Vas, kao vlasnika franšize
- Da utvrdite da li je sama ideja franšize, Vaš pravi put
- Da postanete svesni šta je potrebno za uspostavljanje solidnog, odlično realizovanog i samim tim uspešnog franšiznog sistema, čiji deo ćete postati ( u vezi toga, šta su obaveze korisnika franšize prema Vama, i šta je, Vaše pravo)
-
Da izbegnete (pre)česte greške i da uđete na pravi način u dugoročnu uspešnu priču koja će postati Vaš način života.
Pozivamo Vas, da ispunite obrazac za besplatni savet ili da nas kontaktirate na info@franadria.si ili na telefonske brojeve +386 1 564 23 06 ili + 386 41 726 564 ( Dušan Žerak, direktor).
