+386 (0)1 564 23 06
FRANŠIZING je sistem trgovine robom i/ili uslugama i/ili tehnologijom, koji se temelji na bliskoj i stalnoj saradnji između pravno i finansijski odvojenim i nezavisnim subjektima, vlasnikom franšize i korisnicima franšize. Pri tom, vlasnik franšize daje korisnicima franšiza pravo, a istovremeno im nalaže i dužnosti, da posluju u skladu sa franšiznim konceptom. Ta prava i dužnosti daju istovremeno ovlašćenja svakom korisniku franšize i ujedno nameću obavezu, da koriste robno ime i/ili brend vlasnika franšize, know-how, poslovne i tehničke metode, sistem postupaka i druga prava, koja proizilaze iz intelektualne svojine. Vlasnik franšize im u isto vreme garantuje stalnu poslovnu i tehničku pomoć, na način i za vreme koje određuje franšizni ugovor, koji su sa tom namerom potpisali.
VLASNIK (DAVAOC) FRANŠIZE – je osnivač franšizne mreže. U mreži su pored njega i korisnici franšize. Vlasnik franšize je istovremeno i čuvar svoje mreže u dugom vremenskom periodu.
KORISNIK (PRIMALAC) FRANŠIZE – je pravno-formalno nezavisni pravni subjekt, sa kojim je sklopljen franšizni ugovor.
POSLOVNI MODEL FRANŠIZINGA – je davanje licence od strane vlasnika franšize drugoj osobi (korisniku franšize), što garantuje korisniku, da može poslovati pod imenom robne marke vlasnika franšize, i koristiti kompletan poslovni koncept namenjen osposobljavanju prethodno nekvalifikovane osobe za poslovanje i stalnu pomoć na temelju poslovnog dogovora.
PRISTUPNINA ili ENTRY (MANAGEMENT) FEE – predstavlja početnu uplatu vlasniku franšize za ulazak u franšizni sistem. To je plaćanje kompletnog know-how, koga dobije korisnik sa kupovinom franšizne licence, i pokriva troškove koje ima vlasnik franšize za upravljanje sistemom.
TANTIJEMA ili ROYALITET (ROYALTY)- je periodično ili redovno plaćanje korisnika franšize za režijske (ili menadžerske) usluge vlasnika franšize.
OBLICI FRANŠIZINGA – franšizing se upotrebljava u mnogim oblicima. Deli se uglavnom u zavisnosti od predmeta (robe, usluge, proizvodnja), stepena (vlasnik – korisnik ili još neki stepen između), u zavisnosti od prirode korisnika (drugi proizvođač, veleprodaja, maloprodaja) i u odnosu na razne ekonomske kriterijume (obim poslovanja, trajanje, vrednost prometa i profita). U praksi je moguće naći veoma različite oblike franšizinga koji proizilaze iz različitog stepena nezavisnosti korisnika franšize, a takođe i ulaganja vlasnika franšize i suvlasništva osnovnih sredstava. U isto vreme pronalazimo firme, koja su već u franšizi, ali to neće javno objaviti, kao i one koja se predstavljaju kao franšize (jer je sam termin tržišno prihvatljiv), a u stvarnosti to nisu niti tome teže, kao i one firme koja teže da ga uspostave (ali nemaju još uvek uspostavljen sistem), i na kraju one firme koje zbog ispunjavanja svih kriterijuma možemo bez problema uvrstiti u tu kategoriju.
Franšizing možemo razumeti i na druge načine, od kojih su najčešći:
- Franšizing proizvoda ili proizvodnje (Product Franchising), koji je poznat kao klasičan oblik franšizinga. Proizvodni franšizing je ugovorni oblik saradnje između preduzeća, zasnovan na vertikalnoj povezanosti, koji zamenjuje povezanost preko kapitala između preduzeća koja sarađuju. Tako se smanjuje potreba za finansijskim sredstvima koje vlasnik franšize ulaže, u odnosu na ulaganja koja bi imao kada bi otvarao vlastite poslovne jedinice. Tu je naglasak stavljen na proizvod i njegovu prodaju koja se temelji na distribuciji jednog ili više proizvoda, robnih marki, vlasnika franšize prema konačnim kupcima. Vlasnik franšize je obično i proizvođač sa poznatom robnom markom, koji preko lanca svojih korisnika franšize širi, na prvom mestu, distribuciju i samim tim uticaj svog preduzeća. Posebno je pogodan za proizvode koji zahtevaju opsežne postupke pred i posle prodaje i nose dobru, odnosno priznatu, robnu marku. Razlika između ovakvog franšizinga i klasične distribucije je na prvom mestu u većoj povezanosti između različitih oznaka vlasnika franšize, šire zasnovanoj uslužnoj delatnosti koja služi kao pomoć korisniku franšize, i ekskluzivnoj ili delimičnoj prodaji produkata, čega pri samoj klasičnoj distribuciji nema u takvoj meri. Vlasnik franšize ne koristi široku distributivnu mrežu, već svoje proizvode prodaje korisnicima franšize (koji dalje prodaju njihove proizvode kao ekskluzivno pravo ili ih prodaju zajedno sa proizvodima drugih proizvođača).
- Čisti poslovni franšizing (Business Franchising) je najrašireniji a u isto vreme i najzahtevniji oblik franšizinga. Za ovaj franšizing je značajno da vlasnik franšize u skladu sa zaključenim ugovorom o franšizingu, da prava na upotrebu i primenu celokupnog poslovnog paketa (koji je sam razvio), korisniku franšize. To obično uključuje sve, od prava na upotrebu robne marke i imena, poslovne tajne, kompletnog radnog procesa, kompletnog know-how u obliku ekskluzivnog prava za na tom području. Paket može (ili ne) uključivati i pravo na podfranšizne jedinice (Subfranchising Units). U tom primeru se od korisnika franšize očekuje da će razviti profitabilan posao u skladu sa jasno određenim standardima poslovanja, koje će voditi i nadgledati korisnik franšize. Ovaj oblik je karakterističan za ličnu i uslužnu delatnost, lance hotela, lance restorana brze hrane, lance rent-a-car i automobilskih servisa.
MASTER FRANŠIZING – osnovni tj. krovni franšizing – U nedostatku organizacije za podršku budućim korisnicima franšize, došlo je do drugog oblika rasta franšizinga – preko mastera, odnosno krovnih franšiza. Vlasnik franšize preko temeljnog franšiznog ugovora daje pravo franšizinga tj. dalje podele franšiznih ugovora korisnicima franšize. Tada je master, odnosno glavni korisnik franšize, odgovoran za pružanje podrške ostalim korisnicima. Ova vrsta franšizinga je karakteristična za prodor na mala, geografski i kulturno udaljena područja, i ključno je da vlasnik franšize izabere pravoga glavnog korisnika franšize (mastera).
FRANŠIZNI PRIRUČNIK - je osnovno sredstvo za rad franšize, a istovremeno je i alat vlasnika franšize kojim obučava korisnike. Franšizni priručnik može biti prilagođen oblik operativnog priručnika ili skup pravila postojećeg, do tada ne-franšiznog preduzeća. Ovaj priručnik predstavlja osnovni uslov za početak franšizinga i temelj Evropskog franšiznog etičkog kodeksa, koji je usvojila i Sekcija slovenačkih franšiznih preduzeća.
EVROPSKI KODEKS ETIKE ZA FRANŠIZING – je usvojen na Skupštini Sekcije slovenačkih franšiznih preduzeća 7.aprila 2004 godine i koristi se kao Slovenački kodeks etike za franšizing.
KNOW-HOW – podrazumeva skup svih nepatentiranih praktičnih informacija koje proizilaze iz iskustava i testiranja poslovnog koncepta vlasnika franšize. Možemo ih označiti kao poslovna tajna i od ključnog su značaja. Know-how mora pomagati korisnicima franšize da odmah po potpisivanju ugovora poboljšaju svoj položaj na tržištu, na prvom mestu tako, da dignu svoj poslovni rezultat i prodru na novo tržište.
POSLOVNA TAJNA – znači da know-how nije u celini ili u detaljnoj strukturi dostupan i poznat svima. To ne znači da su pojedini sastavni delovi tog know-how-a potpuno nepoznati ili nedostupni izvan sistema vlasnika franšize.
FRANŠIZNI UGOVOR
Franšizni ugovor jasno utvrđuje obaveze i odgovornosti svake strane, kao i sve druge uslove tog odnosa. Osnovni uslovi koje sadrži ovakav ugovor:
- Prava koja su data vlasniku franšize
- Prava koja su data korisnicima franšize
- Robe i usluge, koje će vlasnik franšize nuditi korisnicima franšize
- Obaveze vlasnika franšize
- Obaveze svakog korisnika franšize
- Uslovi plaćanja za svakog korisnika franšize
- Trajanje ugovora, koji bi trebao da omogući svakom korisniku franšize da povrati sredstva koja je na početku uložio, u zavisnosti od tipa franšize
- Osnova za obnavljanje, odnosno, produženje ugovora i sa tim povezana prava vlasnika franšize
- Uslovi pod kojima svaki korisnik franšize može koristiti robnu marku, ime, logotip ili bilo kakvu drugu oznaku vlasnika franšize
- Pravo vlasnika franšize da prilagodi franšizni sistem novim ili modifikovanim metodama
- Odredbe koje su povezane sa prestankom ugovora
- Odredbe za pravovremenu predaju bilo kakve materijalne ili nematerijalne imovine vlasnika franšize korisniku ili bilo kom drugom vlasniku odmah po prestanku važnenja ugovora.
Franšizni ugovor mora biti u skladu sa zakonima države u kojoj je potpisan, sa zakonima Evropske zajednice i sa etičkim kodeksom, kao i sa ostalim relevantnim pravnim odredbama države. Franšizni ugovor mora izražavati interese članova franšizne mreže pri čuvanju franšiznih prava, koja proizilaze iz intelektualne svojine i pri održavanju zajedničkog identiteta i ugleda mreže. Svi ugovori i sve ugovorene akcije, koji uređuju odnos između vlasnika i korisnika franšize, će biti zapisani i prevedeni u zvanični jezik države u kojoj radi korisnik franšize, kod sudskog tumača, a korisnik će odmah dobiti svoj ugovor.
Iako možemo govoriti o opštim pravilima sastavljanja franšiznih ugovora, ipak je svaki ugovor toliko specifičan (u zavisnosti od specifičnosti svakog franšiznog sistema i proizvoda), i zato ne sme biti sastavljen rutinski, na osnovu sličnog modela. Nisu potrebna samo prava znanja, već u velikoj meri i specifično znanje franšizinga, kao i učešće pravnih i franšiznih stručnjaka.
Poznato je, da su franšizni ugovori različito precizni i dugi, što zavisi od određene pravne tradicije, sa jedne strane, i razvijenosti franšiznog sistema, sa druge. U nekim zemljama, gde franšizing ima dugu tradiciju i gde je odlično razvijen (na primer Amerika), teško bi zamislili uspešan početak i kasnije delovanje franšiznog sistema bez posredovanja više ili manje uglednih (uglednost zavisi od debljine novčanika stranke) pravnih stručnjaka.
Konsultacije Vam mogu pomoći:
- Da lakše ocenite koje su prednosti i potencijali franšiznog sistema
- Da utvrdite da li je Vaš posao primeren za franšizing
- Da postanete svesni činjenice šta je potrebno za uspostavljanje solidnog, odlično realizovanog i samim tim uspešnog franšiznog sistema,
- Da izbegnete (pre)česte greške
Pozivamo Vas da nas kontaktirate na info@franadria.si ili na telefonske brojeve +386 1 564 23 06 ili + 386 41 726 564 ( Dušan Žerak, direktor) ili da popunite obrazac ispod :
